Почетак 19. века за Рудовце и околину има вишестш значење. Досељавало се ново становништво, које је тек почело да се сналази у новим условима а под притиском још јаке и про менљиве турске власти дешавали су се чести сукоби са Турцима, Први устанак. Велики зулуми турских јаничара, дахија, сеча кнезова и други сукоби изазвали су Први устанак 1804. године, који је представљао прекретницу у вишевековном ропству под Турцима.
Због тек досељеног становништва и досељавања у току, не зна се да ли је неко из Рудоваца учествовао у устанку. Према предању, у Рудовцима није било староседелаца за време досељавања, а тек доспело становништво више је било заузето успостављањем нових услова живота него сукобима са Турцима.
О учешћу Рудовчана у Првом српском устанку нема писаних трагова.
Други устанк. О учешћу становништва Рудоваца у Другом српском устанку има више података и писаних докумената.
Први састанак за подизање Другог устанка организује поп Ранко Митровић, у својој пивници у Милићевом брду. На том састанку поред попа Ранка били су Милутин Савић Гарашанин Арсеније Лома из Драгоља, Никола Катић из Рогаче, Аксе Миладнновнћ из Чибутковице, игуман Авакум Петровић из Рожанаца и други најодлучнији људн из београдске, ваљевске и рудничке нахије. На овом састанку фебруара 1815. године. „по снегу и цичи зими" учесници су се заклелн на верност уз Јеванђеље, које нм је читао игуман Авакум. Други састанак је одржан 15. марта 1815. године у Вреоцима. на коме су били прнсутни: Лазар Мутап, Арсеније Лома, Милић Дринчић, Никола Катић и још око педесет особа. Тада су се договорили да подижу нови устанак.