|
Odmor je nasušna potreba savremenog čoveka. Mnogo betona i asfalta, visokih zgrada i automobila, nečistog vazduha u gradovima... negativno utiče na sva čovekova čula i ZDRAVLJE! Zbog toga sve veći broj ljudi napušta svoje gradove i traži prirodne predele da bi se odmorili! Zbog toga je turistička industrija jedna od najrazvijenijih u svetu, sa preko 500 milijardi evra godišnjeg prometa!
 Masovni turizam je nastao i najviše se razvio na uskim obalama toplih mora u drugoj polovini XX veka. Sada su te obale prepune turista.
Broj turista iz godine u godinu raste po stopi od 5%, tako da će 2020. godine biti 1,6 milijardi stranih turista duplo više nego što je bilo 2006. godine!
Postavlja se pitanje gde će se odmarati novi turisti u narednom periodu!?
Primorski turizam se razvio spontano, tako što su sami turisti „otkrili“ puste obale toplih mora. Na isti način turisti su „otkrili“ i da se u selima može dobro odmarati. Zbog toga već dugo godina u svetu postoji seoski turizam, bez obzira na to da li je ovaj termin najbolji (koristi se i ruralni, agro, green, zeleni, eko, etno turizam...). U seoskom turizmu u Evropi prednjače Francuska, Italija, Švajcarska, Austrija, Španija, Slovenija...
Ovoj grupi se sada priključuje i Hrvatska, gde je održan Kongres o ruralnom turizmu na Hvaru u oktobru 2007.
Pokrovitelj Kongresa bila je Vlada Republike Hrvatske. Na Kongresu su prisustvovali predstavnici svih županija (lokalna uprava), ministarstva turizma, poljoprivrede, kulture...Osnovni zaključak Kongresa – da izjednači primorski i seoski turizam je upućen Vladi! Kongres je naišao na veliku pažnju čitave Hrvatske i uskoro treba očekivati prve rezultate.
REALNOST...
- NEISKORIŠĆENA ŠANSA: 3.552 sela
- tradicionalno gostoprimstvo srpskih domaćina
- očuvana priroda
- “organic food”, …
Bilo bi dobro da i Vlada Republike Srbije učini nešto slično!
Ali, bilo bi još bolje da se i svi zainteresovani uključe i da se agresivno krene u kampanju! Možda, za početak, da i mi organizujemo Kongres srpskog seoskog turizma gde bi se sastali svi zainteresovani: i oni koji se već bave turizmom i oni koji žele da se njime bave, turističke organizacije, lokalne samouprave... Tada bi i načelno mogli da se dogovorimo o zajedničkom nastupu na nekom od sajmova turizma kod nas i u svetu!
Ako postanemo svesni činjenice da moramo sačuvati originalnost s jedne strane, ali i pratiti najnovija dostignuća marketinga i menadžmenta s druge strane, već smo nešto postigli! Ne može se očekivati da nam prodor na tržište uradi neko drugi! Zato bi trebalo široj turističkoj javnosti pokazati šta imamo: bistre potoke, nezagađene izvore, hranu koja je još uvek zdrava, nezagađenu atmosferu...
Naravno, sve to uz obezbeđene neophodne uslove! Kuća može biti u etno stilu, ali u kući mora biti dovoljno tople vode, struje i ostalih dostignuća civilizacije!
Srbija IMA resurse ali nema STRATEGIJU
I PROGRAME razvoja seoskog turizma
Mnogi su čuli za reč lobiranje. Po definiciji, u Rečniku socijalnog rada Ivana Vidanovića stoji da je “lobiranje poseban oblik pridobijanja uticajnih grupa ili pojedinaca. Podrazumeva proces razvijanja efikasnih i efektnih komunikacija sa onima koji imaju formalnu i neformalnu moć. Proces je uspeo ukoliko uticajni pojedinci ili grupe uspevaju da u budućnosti podržavaju određene inicijative i intenziviraju svoje aktivnosti u pravcu realizacije planiranih ciljeva.”
Ovaj izraz se uglavnom koristi u politici i postoje čitave organizacije i agencije koje se bave tim poslovima! Mi bi to trebalo da primenimo na turizam!
Ponuditi jakim prestižnim agencijama plaćenu posetu našim selima koja se bave turizmom, pokazati im najreprezentativnije kuće, ugostiti ih na 2-3 dana. Spustiti maksimalno cene, dok se ne probijemo na tržište. Ako agencije vide u svemu tome profit i svoju šansu da još više zarade, mi smo krenuli sa mrtve tačke.
Zatim, za tu istu sumu novca obezbediti turisti sve pogodnosti. Ništa ne sme da bude teško ili da domaćin spekuliše da li treba uključiti nešto luksuznije u osnovnu cenu. Samo tako se uspešno započinje sezona!
 Samo ljudi sa inicijativom i planiranjem na duge staze mogu postići neki uspeh. Ne može se samosedeti i lamentirati nad sopstvenom sudbinom, ili očekivati da država obezbedi tržište! Mora se sudbina uzeti u svoje ruke – mora se raditi brzo, uz korišćenje savremene tehnologije!
Moram da vas podsetim na sajber Tasu, seljaka koji se dosetio i svoje poljoprivredne proizvode (sir, kajmak, paprika u pavlaci) prodavao putem interneta, kako u zemlji tako i u inostranstvu! Proizvodi su se prodavali u drvenim zastruzima, kačicama i drugim arhaičnim sudovima! Na kraju, potražnja mu je bila veća od ponude tj. njegovih proizvodnih mogućnosti!
 
Internet nam je svima na dohvat ruke! Ništa ne košta da se proba, za početak! Tako bismo obezbedili nova radna mesta i zaustavili nestajanje sela.
|
