Данашње село Рудовци је врло старо насеље. Из више извора познато је да је на простору данашњег села Рудовци постојало насеље још у средњем веку. Име села несумњиво потиче од бављења становника ископавањем руда на том простору. Ископавање руда вршено је од давнина и то на више места.
Познати су дубровачки предузетници, који су се још у 14. и 15. веку бавили ископавањем руда на просторима планине Рудник, Горње Даросаве, Горњих и Доњих Рудоваца. Главна тадашња делатност Дубровчана била је ископавање руда олова, сребра и злата. Поред рударства, бавили су се и трговином, робу су преносили караванима и познатим дубровачким путевима, у оба правца.
Доласком Турака у наше крајеве, престало је ископавање руда на просторима Рудоваца и околине, и све је препуштено природном обликовању земљишта. Време од преко 500 ина избрисало је све што се раније знало о рударству. Остале су само јаруге, удубљења и гомиласта узвишења по којима се могло претпоставити да су била места некадашњих ископина.
Има неколико предела на којима се у прошлости ископавала руда и формирала насеља уз те руднике.

Подручје Боблије или Маркове пољане потиче још из преисторије, јер назив Боблија је преисторијски, као што је и Боблија и Заунка у Малим Црљенима, затим Умака у Пркосави, као што су и називи реке Оњег и ТуриЈа. Осим самог назива Бобли ,е данас нема других преисторијских трагова на том подручју oд свега што је на том простору постојало, пре више од хиљаду година, остало је само име Боблиjа. Предео Караћевац је између Боблија и Пештана. Шумови ти предео Караћевца је испресецан јаругама, удубљењима, мањим и вeћим узвишењима и гомиластим брежуљцима. Сам назив Караћевац или Црнићевац добијен је вероватно по црној руди. Све је прекривено шумом и природним растињем. У време пре доласка Турака на бреговитом и шумовитом пределу Караћевца вађено је олово, о чему има података у књизи Шумадијска Колубара, у којој је обрађено село Рудовци. Да је на овом простору постојало ископавање руде сведочи и насеље Доњи Рудовци које се налазило тамо где су данас Селиште и Маџарско гробље.