Насеље Рудовци постало је одвајкада, можда још од досељавања Словена на Балкан. Када говоримо о насељавању Рудовца, можемо уочити два периода период до Велике сеобе 1690. године, у коме је било старо становништво у већ описаних неколико мањих насеља, и данашње становништво, које је досељено у последњих око 200. година. Досељавање и одсељавање старог становништва трајало је дуже, и не може се са сигурношћу одредити тачао време њиховог трајања. Зна се да су биле сталне промене у досељавању и одсељавању, као и данас. Број становника био је мањи, као и број кућа у насељу. Правци досељавања старог становништва се такође не могу са сигурношћу одредити, али су се људи већином досељавали са севера, из Подунавља. Узроци пресељавања су скоро увек исти, економске прилике и ратови. Великом сеобом 1690. године већина или сво становништво је тада одсељено у северне крајеве преко Саве и Дунава, само су остале поједине куће и то они Срби који су били у турској власти.
У вези са одсељавањем старог становништва има много података из различитих извора. Највећи узрок одсељавања је долазак Турака на Балкан. За око првих 50. година турске владавине из Србије је одсељено око 450.000. Срба. То је такозвано „прво запустеније"* о коме говори Атанасије ђакон Србин, „када није био остао ни десети део људи у Србији".
Аустроугарскотурски рат од 1683. до 1699. године, проузроковао је такозвано „друго запустеније", о коме говори Атанасије ђакон, Србин, када је „млого плодна и изобилна и многонародна земља српска запустела сва и сви градови и сва села запустела, и манастири царски велики и цркве... запустели". У тој сеоби је у АустроУгарску прешло око 100.000. људи. Овом сеобом су сва села Шумадије испражњена и већина их је напуштена. Тек после око 25 година од Велике сеобе помиње се Нурија Рудовачка са 40 кућа у око 10 села. Тада је одсељено и станов штво из Горњих и Доњих Рудоваца и Пркосаве. Није познато ли је неко од тог старог становноштва дочекао нове досељеникe
Крајем осамнаестог века турска империја почиње да су би. Аустријскотурски рат, 1788. до 1791. године, познат као Кочина крајина, завршен је Свиштовским миром, којим су Срби амнестирани због учешћа у рату и којим су добили права да 
успоставе своју власт у селима и нахијама.