О црквама у старим насељима, Горњим и Доњим Рудовцима, мало се зна, а не зна се ни место где су оне биле.
Најстарији писани податако цркви у Рудовцима је из 1723 1732. године. Таксил из 1723. године наводи називе нурија, број хлебова (домова), суму прилога и број свадби. У наведеном таксилу наводи се и нурија барошевачка са 40 хлебова (домова) и сакупљеног прилога 6 форинти, а сакупио је поп Стојић и предао месеца фебруара 1724. лета. Из истог времена и протокол у коме се наводе села, број цркава, број свештеника и број домова. Поред осталих села су и Рудовци са једним попом и 40 домова.
За 1732. годину, од 6. децембра, сачуван је тефтер „Таксила ексархата грађанског и диштриката београдског", које је сакупио вицеегсарх Јосиф Стојановић. У том тефтеру, који се односи на сакупљање црквених новчаних прилога, наводе се нурије из којих је прилог прикупљен и међу њима нурија рудовачка. Тефтер за Рудовце дословно гласи. „Енурија Рудовачка, во Рудовци, кнез Никодим; хлебова 40; Димнице 4 форинте; Милостиња 9 форинти и 80 новаца; Конак од села 1 форинта и 41 новаца; Сидо(к)сија поп Симеон 5 форинти и 70 новаца".